Nije nasilno samo kada boli

Već treću nedjelju zaredom imamo slučaj užasnog psovanja i deranja na spratu iznad nas, pretpostavljam i u stanu direktno iznad nas. Prvo su se dešavali radovi, renoviranja i čak i tada se neprestano čula buka i dreka od strane nekog muškarca. Hajde što su radove organizovali tako da su znali počinjati i prije pola osam (bio radni ili neradni dan), a trajali i do pola jedan ujutro, nakon završetka započele su svađe. 
Ne mogu to nazvati ni svađom jer se čuje samo jedan glas, jedan muški glas, koji voli da psuje, kune i verbalno maltretira nekoga u ženskom rodu. Drugu stranu nikad nismo čulu. Psovke su znale ići do toga da po 20 minuta slušamo tog "muškarca" kako "prijeti" da će moliti boga svaki dan da ona umre. Neka ona. Supruga, majka, ne znam.

Milion puta sam pomislila da je možda u pitanju nepokretna osoba ili nijema. U svakom slučaju zdravstveno onesposobljena. Čula sam i druge vrste svađa u porodici i uvijek bi se čula i druga strana. Još nikad nisam doživjela situaciju užasnih napada i psovanja, a da neko pri tome ne odgovara ništa.

Danas sam odlučila nazvati policiju. Iako sam znala da uzalud zovem. Prvo sam se pitala šta da prijavim? Buku? Psovke? Jednostrane izljeve bijesa? Desi se i lupanje ponekad, ali ne mogu reći da čujem udarce i fizičko nasilje. Da li i kako čovjek da prijavi ovakve ispade? A onda pomislim, šta ako JESTE starija osoba, šta ako je nesposobna, šta ako nema adekvatnu njegu, šta ako nema hrane, vode, šta ako niko drugi ne čuje i nikog drugog ne zanima? 

Očekivano službenik s druge strane linije iz MUP-a Novog grada u Sarajevu nije upitao ni adresu, ni broj, ni sprat ni bilo kakve stvarne informacije koje bi ostavile dojam da će zaista posjetiti spornu lokaciju. Nekoliko puta sam naglasila našu adresu, ali buka je u međuvremenu prestala. Poenta je da, na stranu to koliko je gnjusno biti primorana da to slušam, zaista sam pomišljala da možda stvari malo dođu na svoje ako direktno policajac obavi makar informativni razgovor, s tim muškarcem.

Po KZ nasilje je krivično djelo i svako je dužan prijaviti, ne samo članovi porodice, već svako ko je upoznat da se dešava. Policija je dužna ODMAH reagovati. Ali šta je nasilje? Kako se definiše i šta se mora desiti da neko zaista reaguje? Ko čuje one što nemaju glasa? Ko vidi one što se ne mogu kretati? I da li je ustvari ikoga briga?

Comments

Popular posts from this blog

O postulatima zdravog razuma

Sarajevo Šangaj

Proces donošenja velikih životnih odluka