O godišnjem

Od pet dana morskog dijela godišnjeg odmora, jedan dan je bila oluja, drugi dan je bio grad, treći je bilo hladno, četvrti i peti su bili kiša i kiša. Sumirano time da se ja na kraju nisam dalje od koljena ni pokvasila u moru.
Mimo toga, bilo je lijepo odmoriti, voziti finim krajolicima, provoditi popodneva skupa dok lije kiša i na kraju kupiti 10 litara vina u Trebinju.



Šta sam shvatila jeste da smo, treba priznati, omatorili. Mačkara je dokrajčilo stajanje, i čekanje, i stajanje, i čekanje, i hodanje, i još hodanja. Mene je smorilo što u svim tim pretjerano entuzijastičnim tinejdžerima, nisam osjećala ni taj hajp, ni tu neku ludnicu, energiju i euforiju. Većinom sam razmišljala kako mi valja krečiti kad se vratim i kako mi je muka više od mobitela i gledanja prognoze, da li ću makar jedno popodne moći provesti van apartmana i bar uhvatiti par slika. 

Za 2017. znam već jednu stvar, ne idem na more i ne idem na muzičke festivale. 

Comments

Popular Posts