Stari ljudi = sulude ideje

Moja nana/baka je početkom prošle sedmice odlučila da kreči stan. U tome nema ništa čudno. I ja planiram krajem mjeseca jula da okrečim ovu svoju šupicu od prostora. Eh, ali moja baka, žena od nekih cca 75 godina, je odlučila da sama okreči četverosoban stan. Zapravo, ne ona lično, već bi djed krečio, a ona čistila. Moj djed, s druge strane, ima oko cca 80-85 godina. Jeste on i dalje fantastično jak i vitalan čovjek za te godine, ali radi se o četverosobnom stanu. Da budem iskrena, ja ne znam da li bih se natjerala da ovu garsonjeru od 34 kvadratna metra, krečim i čistim sama. Sve i da nemam para za moleraja i čistačicu, radije bih nekako na rate, skupljala svakog mjeseca, odvajala i stisla se koliko god treba, ali sama ne bih sigurno. Da mi neko kaže da samo uz pomoć Mačkara, krečim i čistim četverosoban stan, ja bih rekla da taj neko nije pri zdravoj pameti. A nama dvoma je 28 godina.

Pri tom moja baka ima dijabetes, onog tipa gdje dva puta dnevno mora uzeti visoke doze inzulina preko igle da ne bi dobila napad, ima operisanu jetru i žuč, ima kesu lijekova koje pije svakog dana i ciste na oba bubrega. Od onih dijagnoza za koje znam. Djed je zdrav, ali nije super heroj. Ljudi u 80. godini života ne idu dalje od sađenja cvijeća, ako ne moraju.
Ja ih oboje jako volim, ali zaista s godinama sve više imam osjećaj da gube konce. Da nisu lucidni više kao što su bili prije možda 10-20 godina. Nekad saznam kakve odluke i kako donose i pitam se zaista, da li bi to neko normalan uradio. 

Naravno, stvar se zakomplikovala i baka je, "ribajući podove i perući stvari na ruke" na ovom džehenemu od 35 stepeni, koliko je bilo u prosjeku tokom sedmice, uz stalnu vlažnost od preko 60-70 posto, dobila visoku temperaturu, jaku prehladu i zaglavila. Temperatura joj nije silazila s 40 jedno tri dana uzastopce. I tek je tada kontaktirala - moju mamu. 
Moja mama, umjesto da joj održi kakvu takvu lekciju, makar popriča sa njom koliko je to bila loša ideja, te nakon toga pod obavezno uzme čistačicu i makar radnika da pomogne s krečenjem, ona je prihvatila taj cirkus i zadnja tri dana je direktno s posla išla tamo kod njih da kreči i čisti s njima. Sve ovo se jednako odnosi na mog daidžu, jer ni on ništa nije uradio da ukaže koliko je to sve skupa suluda ideja i stane tome u kraj.

Sve je to dovelo do situacije da su moji roditelji sinoć, prvo odmah poslije posla išli da čiste i kreče, da bi se negdje tokom večeri baki stanje pogoršalo i došlo je do toga da zovu hitnu da dođe do njih i vozi je u bolnicu. Da bi mi sinoć oko 23 javili da su oni u bolnici svi skupa i da će mi se javiti kad se vrate kući. Oko 2 ujutro sam nazvala opet mati da vidim šta je bilo i samo sam saznala da je baka i dalje u hitnom stanju i da oni samo čekaju na hodniku još uvijek dok neko ne dođe da ih obavijesti šta se dešava. Oko 3 ujutro sam se srušila na krevet i zaspala. Ne znam šta se desilo. Čekam sad 10 pa da opet nazovem i saznam. I sve vrijeme samo razmišljam dokle situacija može da se pogorša kada je pustiš. Dokle su svi skupa došli, jer niko nije htio presjeći i reći baki da ne može i neće to tako ići. Makar je vezali za krevet da preleži tu prehladu. Jer između toga da se ljuti na tebe i toga da umre krečeći i čisteći, čovjek bi pomislio da je odluka vrlo jasna.

Moja baka je jedna baš teška žena. Imala je težak život. Nepravedan, surov i grozan kako je život znao biti sve to prema mladoj ženi u nedalekoj prošlosti ovog društva. Nije imala mnogo izbora, nije se mnogo pitala za bilo šta u svom životu. Njena je priča grozna i od nje je napravila ogorčenog čovjeka, koji ne ostavlja nikom mnogo prostora za kompromis. Ali dovesti se do te situacije da, uz sve svoje zdravstvene probleme i tegobe, završiš u bolnici, ne misleći pri tome kako će to utjecati na druge ljude je zaista čista ludost. Imati takav odnos s djecom, da ti ne mogu reći kolika je to ludost i uključiti i njih u to sve, a da pri tome ni oni nisu mladi, nisu u pogonu kako su bili, imaju svoje zdravstvene probleme, slabe zglobove, artritis, lošu kičmu, stresne poslove, je još veća ludost, da ne upotrijebim još goru riječ koja bi bila sebičluk.

I kako to ide, kao efekt domina, da baki nešto bude, prva koja bi završila odmah za njom u bolnici je mama. I onda dolazimo do moje generacije i pitanja, šta sam ja mogla učiniti da to spriječim. A nisam mogla ništa, jer sam za kompletne detalje cirkusa saznala tek sinoć, nakon hitne intervencije i odlaska u bolnicu, jer je i mama odlično bila svjesna koliko je to sve opasno i blesavo i naravno, kao i milion puta do sada, odlučila da mi ništa ni ne kaže, dok stvari nisu izmakle kontroli.




Comments

  1. Situacija može otići krivo do kraja, ako se ne reagira. Prepoznala sam neke žene iz svoje obitelji u opisu tvoje bake, mislim da su te generacije žena (i one prije njih) slične po po tome kako su odrastale i u što su se pretvorile.
    Često znam razmišljati i raspravljati s meni bliskimljudima o potezima i odlukama naših starijih generacija, i tu nema neke mudrosti. Oni svi su proizvod njihovog vremena, i teško je sad tu nešto mijenjati. Pa pogledaj sebe, koliko je tebe (ili mene, ili bilokoga trećeg) teško danas promijeniti!
    Ono što mi je bedasto u ovakvim situacijama je to, kako nitko ne ispadne mudriji i veli: dosta. Ovako ispadne da su ti dvije generacije u familiji sad u boilnici i čekaju nalaze.
    Žao m je za baku, nadam se da će se oporaviti i sjašiti s ideje restauriranja stana po ovom vremenu i s tim dijagnozama.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Nakon cjelonoćne borbe da je spase od kome, jer joj je šećer bio preko 48, a na momente i nemjerljiv, 4 boce infuzije i nenormalnih količina sekiracije za nju, od strane sviju. Žena se ujutro probudi i kaže "a kad ćemo kući da dovršimo dnevni boravak." :/ Mislim, nema tu pomoći.
      Priča mi mama da je razgovarala sa njom i ono rekla joj da to niko normalan ne bi uradio, da se sabere, na što je ona rekla kao "tako kako ti razmišljaš, nikad nećeš ni umrijeti." Ono kao da bi trebala biti privilegija i životni domet očekivati da što prije umreš.
      Ja sam im odmah rekla da je suicidalna, ali mi nisu vjerovali.

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

O postulatima zdravog razuma

Sarajevo Šangaj

O udomljavanju, nastavak