Doručak

Pretpostavljam da svako od nas ima svoj omiljeni obrok u danu. Kod omiljenih obroka je lako, čovjek je već motivisan da se potrudi, pripremi i redovno ga pojede. Većini ljudi je to možda ručak nakon posla, ili kasna večera, ali nisam upoznala mnogo ljudi da voli i redovno konzumira doručke. I ja spadam u tu kategoriju. Dugi period godina nisam uopšte doručkovala. Ako bih se i natjerala da doručkujem, to je onda bilo nešto slatko. Keksi i mlijeko, čokolada s nogu. Rijetko bi se zalomilo neko pecivo. Mada sam većinom doručak preskakala. Radi ovakve navike, nerijetko mi se dešavalo da imam samo po dva obroka dnevno. Ručak oko 17-18 i kasna večera oko 22-23. 

U jednom momentu sam presjekla i rekla sebi da tako više ne ide. Često mi je bilo muka, često sam se bojala da će mi biti loše, da ću pasti u nesvijest i govorila sebi da više nikada neću tako i ponavljala iz dana u dan, dok mi jednom nije prekipilo i zaključila sam da mi treba unificirani doručak. Nešto što mogu jesti svako jutro, bilo kad, bilo gdje. Što se brzo pripremi i što se ne mora puno žvakati. Problem je bio što nikad nisam znala šta da doručkujem i nikad nisam imala naročit apetit ranim jutrom. Mrzila sam peciva, mrzila sam hljeb općenito. Od namaza, sireva i pašteta svakog jutra sam još više gubila volju da jedem. Gotova hrana u smislu ostataka ručka ili bilo kakvog mesa isto nije dolazila u obzir. S druge strane ni jaja se ne mogu jesti svakod dana, svakog jutra, svake sedmice.

Pošto sam shvatila da mi najviše odgovaraju slatki tečni obroci, magična formula mog unificiranog doručka je nadošla vremenom do onog što sada jedem već nekoliko godina, bez ikakvih problema i to svako jutro.


zobene, pšenične klice i sojino mlijeko


jedna banana, nekoliko jagoda i malo šumskog bobičastog voća


finalni rezultat - zobena kaša s voćem u sojinom mlijeku

Sve gotovo za 10 minuta i prije ako se naveče u frižider odvadi zamrznuto voće da se odledi i smiješaju zobene, pšenične klice i sojino da stoje preko noći. Onda ujutro je dovoljno sve samo ugrijati u mikrovalnoj, ili još dodati smiksanu bananu. Pozitivno je što su svi sastojci pristupačni i jeftini. Jedan litar sojinog mlijeka i jedna kutija zobenih meni traju sedam dana, kao i kesa smrznutog voća. Ja ubacujem i banane jer redovno treniram poslije doručka. Neko drugi je može i preskočiti. Ovaj me doručak bez problema "drži" 2-3 sata. 



A šta vi doručkujete?


Comments

  1. Tako nekako, samo bez banane (to je uzina). Probaj i kasicicu kokosovog ulja dodati :)

    ReplyDelete
  2. Mogla bih i ja probati jer baš izgleda mljac mljac.

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular posts from this blog

O postulatima zdravog razuma

O udomljavanju, nastavak

Sarajevo Šangaj