O stvarima koje bih voljela probati i iskusiti

Dragi je ovih dana prehlađen i pod alergijom, tako da je blog izazov čekao, ali pošto je njegovo stanje nepromjenjeno, sama ću nastaviti dalje, jer mi se ne da maltretirati ga dodatno.

Da budem iskrena, stvari koje bih voljela probati su prilično široka tema. Zato ću se ograničiti na  pet stvari koje bih voljela isprobati i doživjeti ove godine, da malo suzim tematiku. 

Za početak, voljela bih probati odvoziti cijeli put do Crne Gore sama. U julu idem ponovo na Jaz i Sea Dance festival i to mi je odlična prilika da odradim taj izazov. Imam malih problema s lijevim koljenom (ustvari i s lijevim i s desnim, koljena su mi slaba tačka, ali lijevo me naročito muči u zadnje vrijeme) i vožnja mi je nekad jako naporna. Prije par mjeseci sam imala i probleme s grčevima, pa mi se desilo da me grč stopala uhvatio u vožnji, sreća dok sam parkirala, ali moglo je biti katastrofalno. Grčevi su mi jako naporni i bolni, posebno u stopalu i ne mogu mrdnuti dok ne prođu, tako da pri vožnji to može biti vrlo strašno i opasno kad se desi. Od kako sam uvela redovan nadomjestak magnezija, stvar se popravila, ali i dalje me ponekad strah da mi se to ne desi. Posebno ako moram mnogo koristiti kvačilo, što je uvijek slučaj pri gradskoj vožnji. Ipak uživam voziti i uživam u otvorenom putu, tako da i pored spomenutih problema, ne dozvoljavam da prestanem s tim užitkom. Svakako s velikom dozom opreza i bez nepotrebnog rizika, što za sebe što za druge.

Voljela bih probati, tj. učestvovati u sarajevskom polumaratonu. Samo učešće nije problem, jer nema nekih ograničenja koja me sprječavaju, ali stalno govorim da bih voljela, a na kraju nikad to ne učinim iz nekih milion kvazi razloga. Možda ovo bude godina kada konačno uradim nešto po tom pitanju. Polumaraton će se održati 18. septembra. Staza je dužine malo više od 21 km i priiiiiličan je izazov. Možete pogledati rutu na videu ispod.

 

Još jedna želja u nizu "stalno bih voljela, ali nikako da probam" je naučiti voziti biciklo. Mačkar mi je čak i obećao da će pomoći i stalno pričamo kako bi bilo ekstra da se možemo vozati posvuda, ali kad nemam jebeno biciklo. Nemam ga gdje držati sve i da ga kupim. I to me frustrira. Što nas vodi do naredne tačke.

Mislila sam da će ovo biti godina kada ću konačno iskusiti život u vlastitom stanu, jer mi je podstanarstva preko glave. Pogotovo troškova i režija koji prate iznajmljivanje stana. Međutim, planovi naravno vole krenuti svojim smjerom i ne znam kolike su šanse da to uspijem izvesti, bar u toku 2016. Najviše ovisi o okolnostima koje su mimo mog uticaja i moći, što znači da je više pitanje sreće da mi se sve kockice poslože, a nešto sa srećom i nisam u dobrim odnosima.

Voljela bih probati vožnju vozom. S Mačkarom sam pričala o tome dugo vremena. Oboje imamo tu istu želju, ali ne po BiH, i po našim tračnicama, i u našim vozovima, već nekom rutom u Evropi. Meni je posebna želja TGV i to ruta Pariz preko Nice, Marseillea i južnim dijelom Francuske. Ali, ali, to je za nekad, kad budu bolje okolnosti.
S ovom idejom je problem što su radi izbjegličke krize ukinute mnoge uobičajene vozne rute koje su išle iz Sarajeva. Recimo nekada se moglo preko Zagreba u Budimpeštu, ali ta linija je ukinuta. Možda je moguće preko Beograda, ali je i to upitno. 
O tome smo razmišljali nekad pred kraj ljeta, ili čak u oktobru jer je zadnjih godina jesen bila jako lijepa. Ako ništa, ostaje nam planirati za 2017. Možda se stanje u svijetu popravi. 



Comments

Post a Comment

Popular posts from this blog

O postulatima zdravog razuma

O udomljavanju, nastavak

O udomljavanju