Na šta je Mačkar ponosan

Pitala sam ga na koji momenat u svom životu je najviše ponosan i dobila odgovor da ustvari ne zna, jer još uvijek ništa golemo nije uradio.
Ja se ne bih složila. Znam nekoliko golemih stvari koje je uradio, a da ih možda nije ni svjestan. 


O kupovini frižidera jednom starom knjigovođi

Naime Mačkar je prije par godina na svoju kreditnu karticu kupio frižider za bivšeg knjigovođu firme u kojoj radi. Dogovorili su se da pošto je knjigovođa bio previše star i njemu samom nisu dali kredit, Mačkar će uzeti kredit, a ovaj će mu od penzije, kad ima i kad može, otplaćivati rate tog kredita.
Ta otplata frižidera je trajala možda i dvije godine. Stari knjigovođa je dobio novi frižider, a Mačkaru nije bio nikakav problem da mu u tome pomogne. Sjećam se kad mi je ispričao ovu priču da sam ga gledala, pa onako malo iznenađena, jer je on to ispričao kao da je ništa. I stvarno njemu to i nije bilo ništa, možda mi nikad ne bi ni rekao, nego je povremeno kasnije ostajao poslije posla, da svrati do knjigovođe, uzme ratu i popriča malo sa njim. Tako sam i saznala za cijelu priču. 
Njemu taj knjigovođa nije rod, nije čak ni komšija. Knjigovođa ima kćerku koja živi u inostranstvu, radi dobar posao, ima čak i unuke i oni su svi zaposleni. Hoću da kažem, imao je i drugih opcija pa ipak od njega je radije tražio pomoć. S druge strane, ni moj Mačkar to nikada nije gledao kao nešto golemo, ali što se mene tiče, to jeste golema stvar. Pomoći nekome ako možeš, čisto da bi pomogao, a ne da bi ti se dobrota vratila, ili da bi promovisao samog sebe tim djelom. Po meni je to iskrena dobrota i iskreno dobar čovjek. Koji u tišini pomogne ako može, bez velikog razmišljanja, ili prenemaganja. Ja zaista ne znam mnogo ljudi koji imaju danas ovakvu dobrotu. I znam da sam jako ponosna na njega jer je takav.

P.S. Knjigovođa je par mjeseci nakon plaćanja posljednje rate preminuo od starosti. 


O jednom danu za porodicu

Mačkar i ja nismo iz istog grada. Naša je veza bila jako komplikovana na momente radi toga, jer da bismo se vidjeli, morali bismo voziti ili on do mene, ili ja do njega, nekih 45 minuta svaki put. 
Sad kada živimo skupa u Sarajevu, on i dalje svake sedmice jedan dan odvoji i provede s roditeljima. 
Nije sad da on naročito uživa u toj aktivnosti ili da ima kompleks maminog sina. Radi to čisto iz poštovanja. Taj odlazak iskoristi i da se vidi sa svojim prijateljima. Svake sedmice igraju košarku skupa. Meni je naročito drago što on to radi, jer samo zato što je sa mnom, ne znači da treba ostaviti svoj raniji život u prošlosti. Meni je ta njegova posvećenost impresivna. Ako išta mrzim, to su onda ljudi koji kada počnu vezu ili uđu u brak, zaborave da su imali ikoga i išta prije toga.


O svakom danu za mene

Ono što najviše volim kod Mačkara je što znam da me stvarno voli. U načinu na koji me sluša i kad pričam besmislice. U načinu na koji me i dan danas gleda poput zaljubljenog dječaka. U načinu na koji me grli svako veče, svako jutro, kad nije tu opisuje mi naše zagrljaje. 
Po prvi put u životu, prema njemu nemam nikakve rezerve, niti sumnje, i znam da je sa mnom u svemu, cijelim svojim bićem.

Comments

Post a Comment

Popular Posts