Posts

Showing posts from December, 2012

Nekoliko starih koje su imale potencijala da postanu nešto više, a nikada nisu - mini zbirka, dio prvi

Nekada davno za rođendan joj je kupio Jack Daniels u Češkoj, onaj što se sad i kod nas može naći za 129,99 KM. To ustvari nije flaša, nego je to bure u obliku JD flaše. Nije baš shvatila da li time poručuje da je voli i da i u Češkoj, među svim onim zanosnim Čehinjama, plavokosim, plavookim, glatkim i slatkim, nekada pomalo, pomisli i na nju, ili joj samo poručuje da je pijandura svoje vrste.  Nije bilo bitno, glatko je skliznuo niz grlo kad su raskinuli. Par mjeseci poslije. Jer veze na daljinu nisu veze nego izgovori, kada nijedno nije spremno da sasječe, ono što će svakako prije ili kasnije postati korov.




Pisao joj je pjesme. Ostavljao ih je svuda po kući, na plavim stickerima. Na zidu, lampi iznad kreveta, frižideru, (poklopljenoj) zahodskoj dasci, televizoru, po ogledalima - jer je znao da će ona svako jutro prije posla obići sva ogledala po kući da vidi je li joj sve na svom mjestu.  I pravio je kafu. Divnu kafu, svako jutro. Kafa je bila super, ali ritual s pjesmama joj je bio…

I danas se prisjetih zašto mrzim...

Image
Za razliku od normalnih djevojaka, koje imaju običaj proroviti bivše ljubavi na facebooku ili drugim društvenim mrežama da bi vidjele šta rade, s kim su i jesu li i s kim, kako izgledaju, jesu li se nadebljali, ili oženili, ili oboje, ja to ne radim. Ali zato, povremeno im uletim na youtube i prerovim šta su slušali, šta slušaju i jesu li postali papci. A to se vrlodobro može ustanoviti kroz, nego šta nego youtube, jer tamo se malo ko pretvara i uglavnom smo svi ono što jesmo, pogotovo jer niko od nas ne očekuje da će nam možda nekada neko preroviti kroz favorite i kroz ono što slušamo kada smo sami u sobici, dok čitamo, ili pišemo, ili se spremamo za večernji izlazak. I tako neki dan uletih jednom, zvat ćemo ga Mostarac, mada nije Mostarac, nego je samo tek blizu i otkrih da više i nema običaj tako često slušati muziku koju je slušao prije, ali zato pronađoh ovu divnu stvar:



I sve u svemu, Mostarac i danas sluša vrlo kvalitetnu muziku i ne može se reći da je postao papak, što je dal…

Sedoka o nadi

Zimski dječaci  su prolazna romansa,  slabost hladnog vremena.
Njegove ruke možda otope snijeg,  dočekaju proljeće.



















Sedoka je japanska tradicionalna kratka pjesma. Sastoji se od dva, najčešće odvojena stiha, u pravilu bez rime i u formi 5-7-7-5-7-7. Prvi stih treba predstavljati određeno pitanje ili tezu, a drugi odgovor, odnosno kontradikciju tezi.

Lets go to the moon

Image
Kupila sam danas neko hercegovačko bijelo vino na akciji, tri i po marke. Kontam, kakvo je vino od tri i po marke, ali hajde de, da probam. 
Ne spavam u zadnje vrijeme baš puno. Sanjam svašta. Sanjala sam sinoć da će zima biti tako hladna da će mi se na prozor, tik uz onaj dio gdje je radijator, naredati dva reda golubova i red vrana.  Gledam ja njih i ne vjerujem. Pa protrljam oči da provjerim je li dobro vidim. Prvi red se pribio uz prozor i jedni uz druge. Drugi red stoji na glavi prvom redu i gleda u mene, a treći red su vrane i njih je tek par. Zamjeraju mi što im ne bacim nikada hljeba i što hranim samo okolne pse. A ranije sam im nosila suncokretove sjemenke. Znam da mi zamjeraju i govorim sebi, neka bolan, ponijet ću idući put punu kesu sjemenja.
Dvije male tanke čaše. Nisu čak ni one moje standardne vinske, duboke i duguljaste, nego neke jeftine, uske s crnim kružićima na dnu. Popila sam te dvije čašice vina od tri i po marke i iznenadila se kako je pitko i ne baš tako loše.…

And that's who I am

Image
Ništa lakše nego slikoljupca zaraziti šarenim slikotastičnim postom...