La Vie Quotidienne





Kada sam se spremala da pođem nisam nešto bila uzbuđena zbog odlaska. Ok, odmorila bih se, naspavala, osvježila fizički i psihički, ali nije bilo onog hhuhuuh-odoh-na-more osjećaja. Taman kad sam pošla pakovati kofere, dobila sam poziv i dobila sam posao. 

Sad mi more svukud miriše. Miriše mi Dalmacija, masline, smokve i so. 

Ne znam šta je u čovjeku da uvijek hoće nešto, čim sazna da to nešto neće moći imati.


Comments

  1. Jejj!! Hepi for ju!!
    Ima onaj kvot iz "Ovo malo duse" o insanu i shejtanu..sve ti se svodi na to :))

    ReplyDelete
  2. Tako to obicno biva...
    Cestitam! :D

    ReplyDelete
  3. More neće nikud, a evo kaži i zahladit će pa će ti manje mirisati. Čestitam na poslu :)

    ReplyDelete

Post a Comment

Popular posts from this blog

O postulatima zdravog razuma

O udomljavanju, nastavak

O udomljavanju