O preporukama

Gdje su nestala i jesu li ikada postojala vremena kada su učitelji, profesori, mentori, poslodavci, suradnici pisali vlastite preporuke na nečije ime...
Gdje su danas ta pisma, s riječima poštovanja, pohvale, zahvalnosti i zadovoljstva zbog rada s tim velikim stručnjakom i krasnom osobom XY...


Iako sam ih napisala nemali broj do sada, počevši još od fakulteta pa do prvih poslovnih angažmana, nikada se neću privići da nije bizarno pisati pismo preporuke za samog sebe u trećem licu i nositi nekome samo na potpis.

Onda kažem sebi, kad je već tako kako jeste, pa ja ću se pošteno nahvaliti i prebaciti to fino u pdf format da mi niko ni jednu riječ ne makne iz moje krasote od preporuke. I nahvalim se ja tako, mada najčešće i s razlogom jer uvijek radim kao ženka konja, i onda razmišljam šta li će samo prolaziti kroz glavu tom mom preporučitelju kad i ako pročita ono moje pisamce.


Za one koji nisu ovako kao ja - prirodan talent, također postoji rješenje.
Čak i ako nemaš ništa lijepo reći za sebe, tu je Google da ti pomogne da se što bolje prodaš i na pravi način iskažeš svoje kvalitete, prepisivanjem s jednog od ponuđenih šablona.


Comments

  1. Prvi put cujem da neko to sam pise i da samo odnese na potpis. Imam nekoliko takvih pisama od bivsih poslodavaoca (nisam se sjetila da trazim od profesora a i mislim da nema veze, barem ovdje) i svaki je napisan na neki svoj poseban nacin sve zavisi ko ga je pisao...

    ReplyDelete
    Replies
    1. Meni je radi jedne stipendije trebala preporuka od dva profesora s mog odsjeka. Kad sam im došla i objasnila da mi treba preporuka, vrlo srdačno su mi rekli, "napiši ti šta god hoćeš i donesi, mi ćemo potpisati." A ja sam kontala... niđe veze. Od tada je to stalna praksa. A i pretpostavljala sam da vani to ne ide tako.

      Delete
  2. Super mi je kak u državi gdje poslodavci znaju da si svatko preporuku piše sam svejedno istu traže. Ne znam kak je kod nas po tom pitanju, al iznenadilo bi me da je išta bolje.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa da, vrlo interesantan ciklični tok preporučivanja i traženja preporuke. Kao da nije jasno da to sve ti sam pišeš. :D

      Delete
  3. Ja sam pak došao do zaključka da oni to ne znaju raditi jer malo ko cijeni svog radnika danas, pa bi vjerovatno napisali nešto tipa: Šupak, nije mi donio izvještaj na vrijeme :~)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ima i toga. Nekima jednostavno nikad nisi dovoljno dobar radnik, drugi su gotovo nepismeni i sve neko piše za njih, a trećima se jednostavno ne da, pa samo da te skine s dnevnog reda, potpiše šta god doneseš.

      Delete
  4. Ne znam šta bih ti rekla. Nikad nisam bila u situaciji da sama sebi pišem preporuku. Nisam ni znala da se to radi. Ja sam redovno dobijala preporuke koje su (često i rukom) pisali baš profesori koji su ih i davali.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Pa dobro, to znači da i kod nas ipak ima ljudi koji te preporuke shvataju ozbiljno, samo su izgleda jako rijetki.
      Od ljudi s kojima sam ja u kontaktu svi su pisali svoje preporuke, a ako ih ne bi napisali, ne bi ih ni dobili. Baš bezveze. :/

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

O postulatima zdravog razuma

O udomljavanju, nastavak

O udomljavanju